Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., str. 906

} 6 # 5 S ~

) M > S y

Toa Vaj

4 А СЕ

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХГХ, БРОЈ 12. — 16 ДЕЦЕМБАР, 1907.

ПОД КИШОМ.

Иза затворених врата пред касарном стоје у гомилици просјаци и сиромаси и чекају да труба огласи вечерњи обед. Било је ту два три старца и неколико убогих жена, све у годинама, убрађене шамијама, једна је била у мушком зимском капуту. Не мичу се, нити разговарају, уз ограду стоје поређани неколико лонаца, сви по мало окрњени, поцрнели са стране од ватре и обавијени при врху умашћеним канапом о коме висе.

На њих је падала јесења киша, ситна и хладна, која од два дана никако не престаје. Мало даље, у стражари, стајао је војник у шињелу и с пушком на рамену (у то време још се командовало „на лево раме“). Унутра у касарни било је све мирно, празно; по „кругу“ су били упаљени фењери овде онде, а по умокреној земљи пружала се у дугој правој линији, као по води, њихова светлост. Са две велике двоспратне куће, у којима су били војнички станови, осветљени су били сви прозори, а наоколо свуд захватио онај јесењи влажни сумрак који се спусти још пре пет часова. Војник који је излазио и

56