Srpski književni glasnik, 01. 07. 1907., str. 930

. ZC пр

е i то ње СЕксета от. 905:

Ја ћутим живот те не гине, Ја ћутим дрхтај неумрлих зрака.

Ш

То ви сте, златне звијезде сјајне, Ви широм неба небројени крузи Ви са ведрине са бескрајне, Ви мрве ове нерастајни друзи.

То ви сте, сјајне звијезде златне, Те изнад земље треперите ове,

А ја се с мрве дижем блатне И у вас тражим завичаје нове.

И с овог крилећи-се мрака Бескрајем свијетле васелене плијем И с ваших око чела зрака Вјечности круну неумрлу вијем... МАРИН САБИЋ.