Srpski književni glasnik

ЕВОЛУЦИЈА ТЕНОВЕ ДОКТРИНЕ.

Моја је намера најпре била да у великим потезима обележим опште тежње у еволуцији Тенове књижевне доктрине; али сам, у току рада, опазио да еволуцију његових књижевних идеја није могућно одвојити од еволуције његових општих идеја, и стога сам био принуђен да проучавање књижевне еволуције проширим тим што ћу се увек обазирати на порекло и природу општих филозофских начела која су овом еволуцијом управљала. Није потребно рећи да ја немам претензију да математички строго прециризам ове утицаје и изведем ову поделу: један филозоф утиче на другога не појединачном мишљу или фразом него олштим духом своје филозофије, тако да је овде материално констатовање сличности ствар немогућна; с друге стране опет, ове се сукцесивне фазе тако мешају, продиру, развијају једна из друге, да су групе у које је ова подела изведена, силом самих ствари, често међусобно проткане. Дешава се тако да се у самом почетку може наћи наговештај онога што ће доцније образовати закон. Али је природно да ћемо ми овде о тим спорадичним наговештајима доцнијих закона водити рачуна тек онда кад они престану бити слутње и постану главна тежња Тенове мисли.

Скоро сви они који су се до данас бавили Теном (Бурже, Моно, Бутми, Сорел, између осталих) приметили су да је он још у младости, ђаком, између 1848 и 1853, утврдио план своје доктрине, и да га доцније више није