Srpski književni glasnik

А “1 ж

ГЕТЕ И ГОСПОЂА ШТАЈН. 921 Штајн; али исти тај Гетеов одношај имамо уједно и у односу Вилхелмову према матери Маријаниној, покојној Шарлоти: За обе женске прилике у овој драми дакле послужио је исти модел у животу, и Гете је изнео свој двојаки одношај, љубавни и сестрински, у којем се наизменце налазио према госпођи Штајн, у осећајима Вилхелмовим према Шарлоти и према њеној слици и прилици Маријани; тако је пренео овамо и разрадио у драми своју визијонарну претставу казану у значајној песми: Асћ ди Warst in abgelebten Zeiten Meine Sehwester oder тепе Егаи“. Први одношај Вилхелмов само се прича, јер пада пре радње самога комада. Али тон којим говори Вилхелм о Шарлоти сасвим је исти као онај који влада између Гетеа и Госпође Штајн у ово доба; то јасно сведоче Гетеова писма. И Вилхелму је Шарлота „света жена“, „најливнији створ“, · чиста и велика, која га је „везала за живот“, која је начинила од њега сасвим другог човека -— све као да цитирам места из Гетеових писама —, с њом је он хтео „у првом сну живота“ живети и становати, али није могло, није смело бити. Вилхелм чита одломке из једног писма Шарлотина, и први издавач Гетеових писама госпођи Штајн, заслужни Adolf Scholl, ourTpoyMHo је опазио, да је текст вероватно директно извађен из једног од оних касније спаљених писама госпође Штајн Гетеу: „Свет ми опет постаје драг“, пише Шарлота Вилхелму на почетку њихова познанства, „ја сам га се била већ ослободила, а сад ми постаје драг због вас. Срце ми пребацује; осећам да и себе и вас мучим. Још пре по године тако бих била радо умрла, а сад не више“. И на то се онда надовезује Вилхелмова љубав према ћерци Шарлотиној, Маријани, у којој му „удес њу под-

· млађену опет даје“. Вилхелм и Маријана живе као брат

и сестра, као што иште госпођа Штајн да живе њих двоје, она и Гете; али Вилхелм воли Маријану не само као сестру, као ни Гете госпођу Штајн, и душевну борбу Вилхелмову познаје Гете врло добро, сасвим изблиза. Само што је у драми борба срећно окончана, јер Вил-