Srpski književni glasnik

МАЋЕДОНСКО ПИТАЊЕ. (5) IV

Због политичких прилика које су у последњим десетинама прошлога века ометале нормално развиће њезинога државнога живота, у Србији се није увек с једнаком енергијом радило да се поврати што се у Маћедонији било изгубило после ратова с Турцима у 1875—1877 години. И ако се почело радити доцкан и у тешким околностима, ипак се радило некад спорије, а некад живље. Нарочито се великом живошћу и плодним резултатима одликовао рад у годинама 1896—7. Тада су отпочети и посвршавани многи послови од епохалнога значаја за положај Срба у Турској, и у Маћедонији и у Старој Србији. У призренској епархији изабран је на место Грка, за митрополита Србин, Дионисије; у скопаљској је, после смрти Грка митрополита, доведен најпре за администратора архимандрит Фирмилијан, коме је, компромисом са Патријаршијом, обезбеђен био и избор за митрополита; у вилајетима солунском и битољском Срби су добили право да могу отварати своје народне српске школе; покренуто је било питање о признању народности, а у народу је био изазван јак покрет да се писменим преставкама — чега дотле није било — жали тада изасланим комисијама за реформе. Све ово није ни у колико покварило односе између Србије и Бугарске, који су у то баш доба били врло срдачни, а Србији је подигло јако углед и у Српству и У у Словенству. После овога живога „рада, настала је у и, 8