Srpski književni glasnik

пат сна али

ФРИДРИХ НИЧЕ. 369

покаже тачно гренутак кад је болест почела да делује, ја мислим да он говори сасвим у ветар; али ја ћу се на ово вратити. — Болест је, после доста дуге борбе, онемогућила Ничеу даљи професорски рад на универзитету; у осталом филолошка област је за њега постала и сувише уска, од тренутка кад му велики проблеми не даваху мира, него су напротив подбадали његову машту и интелигенцију. Повукао се године 1879, и после тога је живео лети обично у Енгадини, а преко зиме на Ривијери. У величанственим шумама Енгадине, у тој природи лака ваздуха и раскошних боја, изнад обичних занимања људи из долине, на тој висини и „на растојању“, по ономе што он сам вели, појавило се неколико његових најславнијих идеја.

Карактеристично је за Ничеа да су његова три васпитача деловали врло одсудно на њега, било реакцијом коју су изазивали, било дејством контраста што су га стварали. Болест му је изоштрила вољу, и храброст у несрећи била је његова главна врлина. Он се тако на извору упознао са боловима живота, али у исто време и са преливајућом животном моћи која му је, у пркос свему, допустила да се опорави. Никад се више није могао ослободити васпитавања од стране болести, док се привидно бар, могао одвојити од друга два своја учитеља. Раскид с оним од његових васпитача који је још живео, с Рихардом Вагнером, био је болан. Од Шопенхауера га је удалио његов песимизам, кад је дошао до извесног ступња свога развитка; од Вагнера га је одвојио исто тако песимизам као и приврженост средњевековном хришћанству, коју је назирао код овог великог музичара,' чије су се људске слабости мало по

! У својој књизи Јеелата Уадпет ровте ећ репхеит (4 изд. страна 429—432) Анри Лиштанберже је покушао да покаже како је Ниче неправедан спрам Вагнера кад мисли да се Вагнер „покретио“. У пркос разним преливима, у Вагнеровом схватању живота има не-

прекидности. Што је, пред крај, ставио хришћанство над будизмом, док је пређе сматрао обе вере као равне, то је стога што је он на тај начин вршио реакцију против песимизма, против којег је и сам

Ниче, на свој начин, реагирао.