Srpski književni glasnik

Ситни ДОГАЂАЈ У АТЕЉЕУ. 3

У час наста вика у ходнику, а онда лупа и куцање на вратима.

Сликар поново прислуша, техничар престане жвакати. —- Мари, ја, ми, никакве опасности, отвори!

— Списатељ Рад, сликар Херберг и кипар Грауман са једном блиједом девојком провале у атеље. Сваки је имао неколико боца текућине и нешто јела замотана у папир под пазухом. Блиједа цура, тек што се почепала пода, загрли домаћина и заче плесати.

— Буди паметна, Ани, — поврне је сликар на страну, а онда се обрати пријатељима брижна лица...

— Моји нерви чудно вибрирају, нема ли што опасна у. околици.

Кипар рече, да је то од зрака, превише је електрике у њем, а не што би се близили вјеровници.

Списатељ увјераваше, да је видио пред кућом лица, која су имала пожудне црте за новцом, и, нема двојбе, бит ће то гости, Мариа, ну, к врагу бриге!...

Чепови боца зачеше скакати у зраку, цура завијаше, фортепиано стаде брујати и убрзо наста у атељеу дивље и необуздане весеље...

Јели су, пили, пушили, јаукали и кричали, и брзо " пренијели се у оно опојно глухо настројење, у којем човјек посвема заборавља живот, а да што јаче и интензивније проживи.. Затим су проматрали и испитивали облике дјевојке, великих сјајних очију и раширених зјена. Нађоше коначно, да је необично добра за сликање и моделовање...

Витко, округласто тијело сјало се жућкасто бијело у сивом зраку; пошкакљано оштрим погледима превијало се снажно у силном грчу. Црне плетенице овише танки врат и плећи као живе црне змије. Дјевојка, ограничена и глупа, само се смијала, све се смијало на њој; и најдебља јој и најокруглија форма смијала се обло и широко умјетницима, као да им жели пружити весеље и послужити нечим у умјетности...