Srpski književni glasnik

ЗЛОЧИН СИЛВЕСТРА БОНАРА. (19) 29 децемора.

Кад сам ушао код госпође од Габриа, затекао сам Јованку преображену.

Да ли је и она, као ја, на првим зрацима прозорја, била призвала Онога који је створио небо и росу2 Она се смешила у благом спокојству.

Госпођа од Габриа одазва је да је дочешља, јер ова љубазна домаћица била је хтела да својим рукама удеси косу девојчета које јој беше поверено. Дошавши мало пре уговоренога часа, ја сам био прекинуо ово љупко успремање. Да ме казне, оставише ме да чеком сам у салону. Г. од Габриа дође тамо к мени мало затим. Он је очевидно долазио споља, јер му је на челу још стајала белега од шешира. Лице му је изражавало веселу живост. Ја нисам сматрао да треба да му управљам питања и ми одосмо сви на доручак. Кад су слуге свршиле са слу-

жењем, Г. Павле, који је чувао своју причу за каву, рече нам:

— Истина, ја сам ишао у Левалоа.

— Ви сте видели бележника Мушаг запита га живо госпођа од Габриа.

— Нисам, одговори он, посматрајући наша лица на којима се читало разочарење.

Пошто је прилично времена уживао у нашем неспокојству, тај красни човек додаде:

— Бележник Муш није више у Левалоа. Бележник Муш је оставио Француску. Прекосутра ће бити недељу