Srpski književni glasnik

СЕНТИМЕНТАЛНО ПУТОВАЊЕ. 907 се као да назирем неко духовно узвишење, друкчије од оног које је узрок или последица обичне раздраганости. Једном речи би ми као да сам смотрио да се вера меша у игру: — али како ја никад нисам видео у таквој вези, држао бих и сад то за обману своје маште која ме вечито заводи, да старац не рече, чим се игра доврши, да је то њихов сталан обичај; и да он целог свог живота није одступао од правила, да после вечере изведе своју породицу на игру и весеље; јер налази, рече, да је радосна и задовољна душа најбоља врста захвалности небу, коју му неук сељак може одати —

Или учен свештеник, рекох ја.

ЉИГАВА СТВАР.

Кад стигнете на врх брда Тараре, спуштате се правце у Лијон: — с богом тада свако наглије кретање! Путује се с опрезношћу, и боље је по осећања, да их човек не притешњује; еле ја уговорим са чопштп-ом — да не хита са својим двема мазгама, и да ме здрава и читава у мојим чезама доведе до Турина кроз Савоју.

Сиромашни, трпљиви, мирни, честити народе! не страху): на твојој сиротињи, благу твојих простих врлина, неће свет позавидети, нити ће упасти у твоје равни. Природо! усред твојих неједнакости, ипак си свакад блага према недостатцима које си створила: код свих твојих великих дела око тебе, мало си оставила за срп и косу — али томе малом делу дала си безбедност и заштиту; и драга су станишта под тим кровом.

Пусти заморенога путника нека псује до миле воље нагла кривудања и опасности твојих друмова — твоје стењаке — твоје окомке, —- тешкоће уз брдо — ужасе низ брдо — непроходне висове — и бујице које ваљају собом грдно камење са врхова и закрчују њиме путове. — Сељаци су целог дана радили односећи такав један стењак између Светог Михаила и Мадане; — и кад мој оопштп стиже до тог места, требало му је два пуна сахата, док како тако не пређосмо: нишла друго није