Srpski književni glasnik

910 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

гундског вина у својим колима, те посла своју /Ше ае сћатфге за две три; али кад повечерасмо и остасмо сами, осетисмо у себи довољну душевну јачину да на једвине јаде отпочнемо без околишења разговор о нашем положају. Обртали смо са сваке стране, и претресали и посматрали у свима разним светлостима нека два сахата, колико су трајали преговори; по њиховом истеку бише коначно утврђени чланови погодбе између нас по облику и по начину уговора о миру — и, како ја мислим, са толико поузданости и тврде вере са обеју страна, као ма у ком уговору који је досад имао част да се преда потомству.

Чланови су били следећи:

Прво, почем је право на спаваћу собу господиново — а он држи да је постеља до ватре најтоплија, то он наваљује да госпа прими то уступање.

Уважено од стране госпине; са гом допуном да, будући су завесе на тој постељи од толико провидног катуна и изгледају узане да се приљубе, /Ше ае сћатоге затвори тај отвор, било повећим чиодама, било иглама и концем на такав начин, да се може сматрати као довољна ограда од господинове стране.

Друго. Захтева се са госпине стране да Мопчлеешг одлежи целу ноћ у својој гобе аде сћатфге.

Одбачено: будући Мопчјешг није носилац никакве гобе аде сћатбгте; он нема у својој торби ништа друго до шест кошуља и панталоне од црне свиле.

Помињање тих панталона од црне свиле измени сасвим овај члан — јер панталоне буду примљене као равне вредности са гобе аде сћатбте; следствено буде условљено и усвојено, да ја одлежим целу ноћ у својим панталонама од црне свиле. (68

Треће. Упорно је захтевано и условљено од госпе, да пошто Мопзјецг легне, и светлост се и ватра погасе, Мопзепг не прозбори ни једну једину реч целе ноћи.

Уважено под претпоставком, да се господиново читање молитве неће сматрати као повреда уговора.