Srpski književni glasnik

СЕНТИМЕНТАЛНО ПУТОВАЊЕ. 909 уз то оне су биле намештене уз ватру; а испупчено огњиште с једне стране, и поширок стуб с друге стране, који је пресецао собу, направили су им били неку врсту заклона који ни мало није био погодан по нежност наших осећаја: — ако се још нешто могло додати томе, то је, што су обе постеље биле тако јако тескобне, да су нам избиле из главе сваку помисао, да ће госпа и њена слушкиња моћи лећи заједно у једну или у другу; да се то могло, моје лежање поред њих, ствар истина ни од оних које се желе, али ипак не би била тако страшна, да машта не би могла без муке прећи преко ње.

Што се тиче оног заграђеног собичка, не нађосмо скоро никакве утехе у њему: то је била влажна, хладна преграда, са пола разбијеним капцима на прозору, а прозор без окна и без зејтињаве хартије да задржи ноћну ветрину. Нисам се много напрезао да спречим кашаљ кад госпа тамо завири; и следствено ствар се свела на овај избор — да госпа жртвује здравље својим осећајима, па да сама оде у ону преграду, а да остави постељу поред моје својој слушкињи — или да слушкиња оде у преграду, и тако даље.

Госпа је била из Пијемонта, и имала је око тридесет година, и образе набрекле и румене од здравља. Слушкиња је била из Лијона, имала је око двадесет и била је жива и окретна француска девојка каква само може бити. — Тешкоће су искрсавала на сваком кораку — и препона од оног стењака на путу, који нас доведе до ове пропасти, велика, како је изгледала, док су је сељаци уклањали, била је просто камичак према овоме што нам се сад испречило на путу. — Додаћу још само то, да нам није олакшавало терет који нам је притискао душу, то што смо се обоје стидели да саопштимо једно другоме оно што смо осећали у овој прилици.

Седосмо да вечерамо; и да смо имали племенитије вино од оног што се може наћи у малој крчми у Савоји, не би нам се језици одрешили, док их невоља не би ослободила; — али госпа је имала неколико боца бур-