Srpski književni glasnik

Џорџ МЕРЕДИТ. | 903

ватромет, а износи на видик његову приповедачку моћ са необичном потпуношћу и сигурношћу. Атмосфера рата, устанка и завера искључује сваку сатиричну лакост или претераност које му драге врсте. Стил је у приповедању · непосредан, а како је право изобиље догађаја и карак_ терисања, то налазимо најразносврсније родове изражавања, почевши од највише речитости па до најграциознијих тананости. Претешки ход једног народа кроз крв и сузе до слободе стално нам одјекује у ушима, али ипак имамо времена да пратимо са живим интересом судбину разних

> учесника у драми, да гледамо како велики исходи зависе

од сићушних догађаја, и како дејство мотива у разних типова, озбиљних и веселих, племенитих и ниских, плете танане конце усуда и људима и њиховој земљи. Вито-

__рија је центар целог патриотског покрета, и коме се неће

загрејати крв у жилама кад дође на ону страшну сцену у Миланској Скали код Виторија запева песму слободи "у позоришту пред силним аустријским официрима и њи: ховим женама по ложама; Одиста је то велика књига о великим догађајима писана уметношћу историчара и маштом и интуицијом песника.

Није дакле никакво чудо, што је „Виторија“ пробудила бескрајно дивљење међу млађим писцима, који ударише у сав глас у похвалу Мередиту. Р. Л. Стивенсон ишао је носећи Мередитове књиге у џепу и говорио сваком, који га је хтео чути, о његовом генију. Идол тих младих хвалилаца и популаризатора био је тада на врхунцу своје моћи. За Вишторијом су 1871 године следовали Догађаји Хари Ричмонда, приповетка пуна ненад них доживљаја и у којој је портрет оног чудесног вара-

лице Роја Ричмонда. У „Бичановом току живота“ (1876) _ налазимо сукоб између нових идеја и мемљиве традиције, ту се износе тешкоће да се доведу у склад ревност _ реформатора и захтеви дубоко укорењеног поретка у друштву. Узгред истиче се питање, да ли је могуће појмити или уважавати човека који проводи у исто време љубав са три разне жене. Три године доцније (1879) по-

• #13

и ел о