Srpski književni glasnik

904 Српски Књижевни Гласник,

јави се Себичњак. Многи сматрају ову књигу као узор дело Мередитово; на сваки начин то је роман необичне снаге и опажања и у њему је најпривлачнија Мередитова јунакиња Клара Мидлетон, и његова најпотпунија студија карактера, она сера Патерна. Психолошка је анализа оштра, продирна и без милости, својом истинитошћу погађа у срце сваког читаоца.

„Рекао бих да сам вам ја био модел за вашега себичњака“, рећи ће једном један пријатељ. „Реците ми, Мередите, ко је онг“ — „Сваки од нас“, био је одговор. „Баш сад сам прочитао „Себичњака, по четврти пут“, пише Стивенсон, „и кад га будем прочитао по шести или седми пут, почећу се разазнавати. Зачудићете се, кад ушчитате, ја нисам имао ни појма о ствари, људској и тако схваћеној, коју је Мередит нашао и збио у ову чудновату и дивну књигу. Све више увиђам да је он створен за бесмртност“. |

Трагични комедијаши (1881), са темом о немачком друштвеном реформатору Ласалу, нису увећали Мередитов глас у публике, а тако исто ни /7есме земаљских радости, али Дијаном од Кросвеја (1885) приближи се он више него икад популарном успеху. Обрнувши се опет стиховима, он издаде најпре Баладе трагичног живота (1887) па Шта земља каже (1888). Кад се поврати прози не стиже своје раније успехе ни /сдним од наших освајача (1894), са темом о положају жене у друштву, ни Лордом Ормоншом п његовом Аминшом, тек Неверовашном женидбом (1895) подсети он на своју ранију приповедачку вештину.

Године 1897 једно предавање одржано у Лондону двздесет година раније о Идејџ комедије би објављено под насловом Студија о комедији. Тај је чланак суптилна и јака студија, и достојан је да се мери са најбољим делима књижевне критике. На свакој страни има пуно су. гестивних мисли а у сваком реду одлучних примедаба које расветљују главну тему. Он сам велики мајстор у комедији, сјајно је изложио ту ствар,и тај његов чланак