Srpski književni glasnik

906 Српски Књижевни Гласник.

какве разлоге што би смо умирили. Мене више него икад интересује кретање »'ивота, улазим у све младалачке страсти и пратим политичке интриге партија пажљиво као и некад. Видео сам таштину свега тога, али с тога ми се опет није умртвило задовољство с којим сам улазио у све те ствари и већма него икад држим се мога уве: рења у стални напредак човечји, никад нисам осетио самоћу; ту су ми књиге и мисли; поврх тога никад нисам сам у природи, у њеном дрвећу са њеним птицама и животињама у којима сам свакад налазио другаре.“

У политици Мередит није припадао никаквој одређеној партији; њега су звали „филозофски либерал“ што бог би знао шта значи. Био је противник шовиниста, али у исто време бранио је јаку империјалистичку политику и доказивао је. да се Енглеска врло мало заузимала за друштвено и политичко развиће својих колонија. Као што су читаоци његових романа могли приметити, Мередит се јако интересовао за све што се односи на жене и на место које жене имају у друштву, и много његових епиграма инспирисани су његовим сталним размишљањем о томе. „Жене нису циљ живота, него средство, а у младости ми мислимо да су ово“. Мередит је у своје време предложио био да се реформише брачни уговор ограничењем на десет година, па кад тај рок истече, онда би се уговор могао обновити ако обе стране желе. Ова мисао потекла је из тежње да се створи излаз за оне који наседну у браку. Била шала или збиља, тек овај предлог начини узбуну, било их је који су га бранили и оних који су га нападали, све су новине писале о њему, и поврвеше небројени чланци и брошире.

Односно народне одбране Мередит је говорио одлучним гласом: „Ја волим да видим борбени дух иу жене и у човека. Територијална војскаг Ја знам да је мој драги пријатељ Халдан јак човек, али што се мене тиче, идем даље. Ја мислим да се општа обавеза служења мора усвојити. Сав народ војник, војнички дух у сваком кораку у животу.“