Srpski književni glasnik

914 Српски Књижевни Гласник.

Не заборавимо да су и сами класици били у своје време смели новатори. Око 1665, пред зору Великог Века, како га називају наши доктринари — јер по њима Велики Век почиње тек од Великог Краља — ко је дакле с правом важио као чувар добрих традиција и одржавалац здравих дисциплина2 Је ли био то Боалог Не, него Шаплен. Кад је Боало почео да пише, Шаплен, бог укуса и господар правила, беше срамотно наружен од овог младог револуционара, и ја сам уверен да он није пропустио а да не повиче да је анархија ту.

Жале се како немамо неку нову школу која би заменила старе. Ништа истинитије од тога. Рекао бих чак, ако није сувише смело унапред прорицати, да се не-. мамо надати у будуће појави такве једне школе, или још боље: да је се немамо бојати. За то би требала каква „формула“ која још не би била употребљена. Али, све могуће формуле су једна за другом већ употребљаване. И управо овај век: видео је појављивање и нестајање тако великог броја доктрина и система да је, на заходу своме, постао врло неповерљив. Ми ћемо увек имати скупова, малих кругова створених сродством темперамената и укуса. Али да се у наше време оснује нека нова школа, кадра да натури савременој књижевности утврђена правила и оквире, то ми изгледа доста невероватно, и то у осталом и не треба ни желети.

Како постаје једна школаг Да ли због истине коју исповеда» Много мање него због граница којима истину скучава. Свака школа, као и сваки систем, неизбежно је сужавајућа. Она тврди једну истину да би порекла другу, и што у првом смислу речи чини једну школу, то није тврђење него одрицање.

Што нам Молијер изгледа већи од Боалоа, па чак и од Расина, узрок је што је он био много мање класик, што није, као његови сувременици, слепо веровао у пра- |

1 Чланак је писан пре 1901 године. Под „овим веком“ треба разумети Х!Х век. ПРЕВОДИЛАЦ.