Srpski književni glasnik, 01. 01. 1909., str. 973

959 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

У, није могла да задовољи ни народну масу ни султана. Младотурцима је више стало до форме него ли до са. држине. Даље; између Сената и Народне Скупштине долази до несугласица готово због истога; ко ће имати формално последњу реч. Закон о штампи који је турска влада поднела Представништву спутава јавну реч у Турској више него игде у Европи; новине и новинари, по новом закону, непрестано су у рукама политичке власти; све што пишу може бити цензурисано и оштро кажњено.. Новине неће моћи критиковати него само регистровати догађаје и послове у царевини. Питање о општој обавезној служби у војсци је, тако исто, велика тешкоћа. Јермени, који су до сада плаћали највећи данак, крвави порез, у турској царевини, траже да их рекрутују каои мусломане То Устав предвиђа и они хоће да служе војску; влада то неће, него тражи да они плаћају војницу која изнсси око десет милијуна динара. И Грци хоће да служе војску, али како их је доста онда би да служе засебно, непомешани с Мусломанима. Око тога опет преговори са Патријархом. Поред овога немири у азијској Турској још нису угушени. Курдистан и Арабија су го. тово и неумирљиви. Од Курда и Арављана страдају подједнако и мусломани, и немусломанци власти отоманске. Курди неће да даду натраг раздате им пушке од стране бившега султана; где их дају, то бива после крвавога противљења. Још спорије и мучније иде ствар с Арављанима. Јемен и Хеџас су одавно били најнемирнији крајеви турске царевине. Немогући у њој одржавати сваку војску, због климатских прилика, Турци су са њима били увек на невољи. Њихова је власт била више номинална, и најенергичније мере су остајале без успеха. Освајање Санаа остаће у историји као најбољи пример турске немоћи, 40.000 турских војника морали су попустити пред побуњеницима које је водио старешина Арављана Јахија. Арављани траже једну врсту аутономије, коју у ствари и имају. И ако им се она не даде, Аравија се може оцепити, пошто је у њој велика маса за то. Ако им Турска