Srpski književni glasnik

959 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

У, није могла да задовољи ни народну масу ни султана. Младотурцима је више стало до форме него ли до са. држине. Даље; између Сената и Народне Скупштине долази до несугласица готово због истога; ко ће имати формално последњу реч. Закон о штампи који је турска влада поднела Представништву спутава јавну реч у Турској више него игде у Европи; новине и новинари, по новом закону, непрестано су у рукама политичке власти; све што пишу може бити цензурисано и оштро кажњено.. Новине неће моћи критиковати него само регистровати догађаје и послове у царевини. Питање о општој обавезној служби у војсци је, тако исто, велика тешкоћа. Јермени, који су до сада плаћали највећи данак, крвави порез, у турској царевини, траже да их рекрутују каои мусломане То Устав предвиђа и они хоће да служе војску; влада то неће, него тражи да они плаћају војницу која изнсси око десет милијуна динара. И Грци хоће да служе војску, али како их је доста онда би да служе засебно, непомешани с Мусломанима. Око тога опет преговори са Патријархом. Поред овога немири у азијској Турској још нису угушени. Курдистан и Арабија су го. тово и неумирљиви. Од Курда и Арављана страдају подједнако и мусломани, и немусломанци власти отоманске. Курди неће да даду натраг раздате им пушке од стране бившега султана; где их дају, то бива после крвавога противљења. Још спорије и мучније иде ствар с Арављанима. Јемен и Хеџас су одавно били најнемирнији крајеви турске царевине. Немогући у њој одржавати сваку војску, због климатских прилика, Турци су са њима били увек на невољи. Њихова је власт била више номинална, и најенергичније мере су остајале без успеха. Освајање Санаа остаће у историји као најбољи пример турске немоћи, 40.000 турских војника морали су попустити пред побуњеницима које је водио старешина Арављана Јахија. Арављани траже једну врсту аутономије, коју у ствари и имају. И ако им се она не даде, Аравија се може оцепити, пошто је у њој велика маса за то. Ако им Турска