Srpski književni glasnik

956 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

това, потпуно и врло практична израђена правила, заједно са формуларима књига, картона и реверса. Занимљив је члан 2 правила, који опредељује сам циљ установе: „задатак је ове књижнице и читаонице: да спрема добре задругаре, разумне пољопривреднике, ваљане Србе и честите људе; да помогне да и неписмени изуче читање и писање; да у задругара изазива утакмицу у ваљаном раду и да утиче да се у селу више пази на здравље и че: љади и стоке, да се кућа што боље уреди, и да се сви пољопривредни послови што разумније ураде.“ Као књиге које у првом реду треба набавити за књижницу јесу: збирке народних песама од Вука Караџића, издања задужбина Димитрија Стаменковића и ЈЉубомира Радивојевића, књиге Савеза Српских Земљорадничких Задруга, „Народна књига“ Српске Књижевне Задруге, издања уредништва „Народних Новина“, Српског Пољопривредног Друштва и Друштва за Чување Народног Здравља. Свака читаоница од првог свог почетка треба да има ове листове: „Земљорадничку Задругу“, „Здравље“, „Народно Здравље“ и „Народне Новине“.

Од интереса су мишљења појединих чланова конгреса земљорадничких задруга, речи људи из народа које су пале приликом предавања Г. Дачића. Један сељак, чије песимистичко и претерано мишљење готово сви су спорили, вели: „Ми смо гладни, голи и осиротели; ми немамо за што књигу да купимо; немамо чиме собу да загрејемо; немамо за што гаса да купимо, нити чиме лампу да запалимо, па да читамо у зимње доба.“ Други говорник, сељак, говорећи о жалосном стању писмености у нашим селима, кривицу баца на основну школу, чији програм „није подешен за најмногобројнији сталеж у земљи, за наш сељачки сталеж.“ А један сеоски свештеник, који је хиљаде књига растурио у народ, овако форму“лише своје искуство: „треба поднети доста труда и зноја — да се народу објасни корист поједине књиге; а, ако хоћете право, народ хоће што јевтинију књигу. Јевтину књигу лако је растурити. Скупу књигу, наравно, не могу