Srpski književni glasnik

8 Српски Књижевни ГЛАСНИК,

не сањаш како ти благо имаш!.. ИМ како те ја волим... Чекала сам као окована хоће ли још што запевати, али није. Отуд се чуо неки тих разговор и смех. О, она треба вечито да пева, само да пева, ништа да не говори, па ће бити света!... Мене нико није учио музици и ја не разумем ништа кад се свира неки леп комад на клавиру или виолини. Жао ми је и боли ме, али не разумем. Али песму! Њу разумем и волим толико да бих је могла слушати вечито, да бих могла заборавити своје књиге и своје драге писце... Не, погрешила сам: не би их заборавила; ја бих само све то нашла и у песми. Да ли ће још певати Неће. Ја ипак чекам. Одједном се отворише врата и изађе она под руку с једним господином.

Тај господин био је леп, млад, с коврџавом смеђом брадицом и топлим очима. Он ме спази и јако поцрвене. Она је била стасита и доста пријатног лица, млада, можда старија од мене свега две, три године. Она ме није ни погледала. Шта је се тичем јаг Она се наслонила на његову руку и гледала у њега. Сишли су брзо, опрезно, као да се боје да кога не разбуде. И јесте, они су се бојали да не разбуде понос поштених људи. Али зашто је он поцрвенеор Да ли се застидео од менер Дакле, и он сматра свој поступак за непоштен. Па што је онда такав: Мли је, можда, пријатно и ни мало стидно бити непоштен, а само је непријатно и стидно кад те ко поштен ухвати у непоштењург Не знам. Можда се он само уплашио од мене и мога изразарг Ја сам сигурно била врло бледа, јер, ево, сад осећам како ми се крв враћа у образе. Чудно! Он поцрвенео, а она тако лепо пева. Та и ја бих је због тог певања могла волети. Зашто је поцрвенео 2

Прозор се на њиховој соби отвори, а затим и врата и оно чупаво дете се појави на вратима жваћући нешто. Док дим од дувана куљао је на прозор и врата, дете отрча за метлу, затим ми баци неповерљив поглед и поче да чисти собу. Кад је свршила, закључала је и слетела весело доле. Мени постаде тесно и загушљиво. Дохватим

. а е и 1