Srpski književni glasnik

10 Српски Књижевни ГЛАСНИК. пева! узвикнула сам ја, као да је то може одбранити од моје часне госпође.

„Па она је певачица“, — каже газдарица — само то јој је споредан посао. Од певања нема ии хлеба довољно, а она се, богме, лепо и носи и храни. Сад јој добро иде. Неки лудак Бора се спанђао с њом, па јој даје немилице. Он је из добре куће, али ето... Његова мати умире од страха да не слудује, па да се још и ожени њоме. Има и таквих будала. Тхе, такве су данас срећније!... — заврши моја газдарица и уздухну. Мени се учини да она њу мрзи више зато, што је „срећнија“, него што је „таква.“ Сирота моја газдарица и сирота Дара !..

Тога вечера, пре но што сам легла, помислила сам неколико пута. Зашто је господин Бора поцрвенеог

ПАЈАД висе

Мој газда слави Св Николу. Он је врло добра срца и расположења. Није пијаница; само три пут годишње, се опија: на Божић, Ускрс и на славу, (преко ноћ, јер се преко дана чува). Мени је дан њихове славе непријатан, јер ми отме слободу, али, да их не ожалостим, ја се старам да покажем да се „лепо проводим“ и разговорим с гостима. Дан, као на свачијој слави: гости се ређају, служе, разговарају, оговарају и одлазе. Гледала сам редом занатлије и њихове жене, колеге мојих домаћина. Разни типови с разним изразима: лепи, ружни, ни лепи, ни ружни; весели, тужни, убивени и задовољни, сити, једном речју разни. Ноћу је тек права слава. Једе се, пије, пева, прича без устручавања. Мене је заинтересовао један младић, обућарски калфа, чијем би интелиген-

тном и лепом лицу могао завидети сваки правник и фи ·

лософ. Али он је тако и говорио, као да је на четвртој години Универзитета. Шта је говориог Нешто налик на оно, што говоре Горки и Чернишевски, а што је мене још више пленило, јер је говорио један обичан калфа, а не Горки или њему слични. Управо, ја сам у њему гледала

+