Srpski književni glasnik

(Превео с немачког 7).

Бо О АЛИ

Може л' утећи, кога ти дохватиш,

И на ког удиљ бодрим оком пазиш » Ја и не бегам, кад се мене хватиш, Јер ја не мислим, да ти само газиш!

Знам, нема створа да га ниси био. Нит ишт на земљи, што ти дирнуо не би: Без тебе живот — о, прелеп би био! Па ипак — вреди живети и теби.

Не, не, ти ниси што сабласт у тмини, Ти будиш снагу у моћима кртим:

Јер само борба славног славним чини, И лет ка мети, путем неутртим.

Па можеш ли, ма и по цену среће,

Ал' праву славу, боле, да ми даднеш, Тад ходи, спусти се на ово плеће,

Док ја не посрнем ил ти не паднеш, —

И пуни срца све кутиће тајне

И срж живота посисај из груди,

Понеси снове среће малотрајне,

Све што не беше вредно живе жуди, —

Сам човек ће ти ипак одолети; > Јер њега бичем уништио ниси!

Ма морао најзад лећи и умрети: —

Ти камен тек си, на ком дух се виси!

Лу САЛОМЕ._