Srpski književni glasnik

ЛЕОРИЈА РЕДА-ПО-РЕД

У последње време, наука о књижевности и уметности, критика књижевна и уметничка, све више почињу сматрати, — управо враћају се на старо, добро сматрање, да су књижевна и уметничка дела у првом реду дела уметничка, дела „лепа“, и да их, доследно, с тога естетичког гледишта треба првенствено и проучавати. Као што је познато, од средине прошлога века, поглавито од Тена на овамо, одступило се од тога. гледишта, и уметничка су дела, ако не искључиво, оно у првом реду, сматрана као „документи“, као „нужни“ производи историјске средине у којој су никла. Говорило се: — књижевна и уметничка дела нуждан су производ расе, средине и времена у коме су постала; раса, средина и време, то су чиниоци који су та дела начинили онаквим каква су; то су у исто време и чиниоци који се у питањима

' ПЏисац овог огледа објавио је ове године, на нашем Университету, као професор Упоредне књижевности и Теорије књижевности, један течај под именом „Критичке анализе дела из српскемн стране књижевности. (Први низ). Као увод у тај течај држао је десетину предавања, у којима је изложио користи, за науку о књижевности и књижевно васпитање, од детаљне анализе књижевних дела, по методи „реда-по-ред и речи-по-реч“. Редови који се овде објављују дају језгро тих предавања.

Оглед је написан по белешкама за предавање и белешкама ђачким; у њему је, овде онде, остао траг усмене речи.

да огледом ће доћи, као допуна њему, и као примери примењене методе, неколико критичких анализа дела из српске и стране књижевности.