Srpski književni glasnik

36 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

и чини Шекспиром. Историјска критика објашњава оно: чиме је Шекспир личио на своје савременике, али оно: што је најважније на његовим, и уметничким делима уопште, оно што нас на њима највећма и занима, оно: што чини њихову високу вредност, оно чиме се Шекспир разликовао од својих савременика, оно што Шекспира. (још једном) и чини Шекспиром, оно у чему и јесте главни проблем, то она не може да објасни. Учење, дакле, по: којем би та критика била једина научна критика књижевна и уметничка, није се могло одржати, пошто би на тај начин први и најзанимљивији проблем који се везује“ за дела књижевна и уметничка био произвољно одбачен, поречен.

Први, прави узрок који је изазвао Теново учење о критици књижевно историјској (ма колико такво објаш“ њење изгледало парадоксално) био је тај што је књижевна и уметничка дела шеже проучавати с гледишта естетичког но с гледишта историјског. Проучавати та дела са гледишта естетичког значи пристати имати посла с појавама, с особинама, од којих нема неодређенијих, суптилнијих, колебљивијих, зависнијих од субјективног осећања. Елементи су естетичког проблема емоционални. Грађа и појаве које треба испитати, и којима треба наћи објашњења и законе, а то су наша осећања, — у сталном су колебању, и најчешће у неразговетном, магловитом облику. У књижевности треба аналисати утиске створене суптилним и сложеним, „хемијским“ комбинацијама речи, од којих је свака поједина, по свом осећајном значењу, неопредељена, и немерљива. У сликарству, вајарству, музици, плесу, утиске нам дају најнемирније, најћудљивије, најсложеније комбинације црта, покрета, боја, и звукова. Од такве грађе тешко може бити мучније за научно испитивање, и врло је мали изглед на богату жетву закона и правилности. У доба Теново, међутим држало се, по угледу на природне науке које су у то доба показале нагао и велики напредак, да грађа за научно испитивање треба да буде јасна, поуздана, онаква каква се може „егзактно“ испи-

по ду И рит МАЛИ