Srpski književni glasnik

ТЕОРИЈА „РЕДА-ПО-РЕД“. 35

њихово. Нити је Сафо писала своје оде, нити Сервантес „Дона Кихота,“ ни Шекспир „Отела“ и „Ромеа и Јулију,“ ни Гете „Фауста“; — нити је грчки вајар вајао „Младића из Субиака“, — ни да Винчи сликао своју „Тајну вечеру,“ — ни Иктин градио Партенон, — ни Бетовен компоновао своје „Симфоније,“ — ни Кин играо своје улоге,а Камарго своје балете, — зато да даду документе доцнијем историчару; но само зато да даду израза своме осећању или облик замислима своје маште. Сви су ти песници или уметници писали, сликали, вајали, градили, компоновали или играли своја дела, — а ми их од своје стране чи: тамо, гледамо, или слушамо, —- зато што наша осећања, утисци, и слике наше маште, траже израза и, једном изражени, дају уживања. Какво је то уживање, откуда оно, зашто да је једном ту, а други пут не, чиме се разликују дела која нам дају то уживање од дела која нам то уживање не дају, шта чини лепошу тих дела, независно од тога шта она значе као „документ“ расе и времена у коме је уметник живео, — шо су прва питања која се намећу поводом књижевног и уметничког дела. Она метода или критика која на та питања даје одговора, има првенство, и решава главни и најзанимљивији проблем књижевности и уметности. Тенова историјска критика објашњава расом, средином, и временом, зашто је Шек. спиров темперамент био онакав, а не друкчији; зашто је Шекспир писао драме, а не романе; зашто је за своје драме узимао баш те предмете; зашто је склоп његових драма, зашто је стил у њима био баш такав, и тако даље; али не објашњава зашто остали драматичари, савременици Шекспирови, — који су стајали под истоветним утицајима расе, средине и времена под којима и Шекспир, и који су имали такође темперамент своје расе и свога доба, и писали драме сличне његовим — зашто ти савременици Шекспирови нису такође били велики песници као Шекспир, и њихова дела онако лепа као Шекспирова; она дакле не објашњава баш оно што чини разлику између њих и Шекспира, то јест оно што Шекспира

ок 3=