Srpski književni glasnik

==

НИЧЕ, И ПЕСМА ЖИВОТУ, И БОЛУ.

(Ниче и госпоЂицА Лу САЛОМЕ).

Обе преведене песме, „Молитва Животу“ и „Болу“, које су напред штампане, у оригиналу су објављене у Ничеовим писмима пријатељу музичару Петру Гасту („Епеапсћ Метасћез Впеје ап Рејег Саз.. Негацзсесеђеп уоп Рејет Саз,.. Етасмепеп шп Јпзе!-Мепаг Гердо, 1908“. Стр. 119 и 457). Прву песму послао је Ниче Гасту уз писмо из Наумбурга, од 1 септембра 1882, у којем стоји: „Овај пут ево вам, музике. Било би ми мило, ако ми је пошло за руком начинити песму која би се и јавно могла свирати — „да бих људе завео к својој филозофији“. Пресудите ви, да ли је ова „Молитва Животу“ згодна за то. Добар певач могао би менш њоме извући душу из тела; али је лако могућно да ће се друге душе, слушајући је, још више увући у своје тело! — Да ли бисте ви могли самој композицији одузети мало почетнички изглед и потез Да сам се ја према својој снази шрудио, можда ћете ми веровати, то јест верујте ми на реч. Све ознаке требало би прегледати и исправити“. — Ту је дакле говор о композицији текста. У први мах удешена само за певање уз пратњу гласовира, изашла је та композиција пет година касније под натписом „Химна Животу“ за кор и оркестар (у Лајпцигу код Е. У. Епзсћа, сад код С. Е. МУ. Злеое!-а; в. „Писма Гасту“, Стр. 460. Напомена уз бр. 108). Намисао, да ову песму компонује, јавља Ниче Гасту још на месец дана раније; у писму из Таутенбурга од 4 августа 1882: „Јуче, стари пријатељу, спопаде ме