Srpski književni glasnik

40 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

демон музике — „меЏеп зле зсћ тег Етшвзе еп Ни!“, како би рекао Лесенг. Моје садање стање „п тефа уна“ [Ниче је био цело време врло болестанј хоће јошиу звуцима да се искаже: 'и нећу се моћи одбранити. Најзад и право је тако; пре него што пођем својим новим путем, морам још мало дунути у рог и засвирати!“ У једном доцнијем писму (из Лајпцига, од 16 септембра 1882) каже Пиче Гасту, да схвати ону Молитву Животу као коментар уз његову „Ктоћисће Маазепзсћан“, („еше Ал Ваз5 да2и“), и додаје, да је саму песму написала његова познаница госпођица Лу (Топ) и дала му је на поласку из Таутенбурга, где су три недеље заједно провели.

Још 1 јула 1882 био је послао Ниче, из Таутенбурга, Гасту без напомене али својом руком писану песму „Болу“ („Ап деп Зсћтегл“)у. Гаст каже („Писма“, Стр. 457, напомена уз бр. 99) да ју је држао Ничеовом, и тек две недеље касније добио је разјашњење у једном писму (из Таутенбурга, од 13 јула): „Она песма „Болу“ није била моја. Спада у оне ствари које имају потпуну моћ надамном; још је нисам прочитао а да нисам осетио сузе у очима: звучи као глас на који сам чекао и чекао од свог детињства. Та је песма од моје пријатељице Лу, о којој биће да још ништа нисте чули. Она је кћи једног руског генерала, и двадесет јој је година; оштроумна је као орао, а храбра као лав, па ипак је једно врло девичанско дете, које можда неће дуго живети... Она је невероватно као створена баш за моје мисли и мој начин мишљења. — Драги пријатељу, ви ћете нам зацело 060јима указати част, да наш одношај не вежете за појам каког љубавног одношаја. Ми смо пршашељи и мени ће та девојка и њена вера у мене остати света. — Уосталом у ње је невероватно чврст карактер и она зна врло тачно шта она хоће — не питајући друге и не водећи бриге о другима“. — Госпођицу Лу Саломе познао је Ниче у Риму у пролеће 1832, посредовањем госпођице од Мајзенбурга и доктора Реа; онда је путовао с њомеи с њеном матером преко Орта у Луцерн. У Таутенбург, где је