Srpski književni glasnik

ЕНГЛЕСКО-НЕМАЧКО СУПАРНИШТВО. (Крај). М

О јубиларним светковинама краљице Викторије, 1897, енглески народ одавао је самоме себи апотеозу; узносећи „Њено Умилно Величанство“ величао је свог рођеног генија; с гордошћу се дивио својим многобројним лађама у Шпитхедској Луци; славио је Велику Британију, "У њеној „сјајној усамљености“, која над морима и далеким континентима шири своју превласт. И управо онда хад је ова владарка — коју је свет звао „краљица“

као некада Луја ХМ „краљ“ — силазила у гроб, 22 ја-

нуара 1901, сва енглеска слава и моћ изгледала је да ће се срушити у пустим трансвалским степама; Европа опази да су у овога колоса ноге од иловаче: застрашена Енглеска се питала, да ли ће шака сељака бити у стању да држи у шаху свуколику моћ Царевине. Најтеже одговорности имале су пасти на плећа новога краља. Принц Галски је постао краљ у шездесетој години. Он је стално живео удаљено од политике; веровало се да се он од ње сасвим отпадио и запитивало се: да ли је похођење спортиста и забавних друштава довољно за њега, па да се припреми за управљање једном огромном цареви“ ном. Краљица је одавно била оставила свом сину да отправља дужност око репрезентације и парада; у његов су делокруг спадала посвећења, похвалне беседе, гимнастичке свечаности, посете у иностранству, што је он све отправљао с тачношћу и укусом, који су чинили контраст његовом