Srpski književni glasnik

48 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

који је следовао, уклонили су између Француске и Енглеске и последњи ваневропски спор. Кад је питање о Нилу и Бар-ел-Газару једном било решено, подела Африке била је довршена и доба колонијалног супарништва престало. Енглеска је имала најлепшу парчад Африке, али и Француска беше, и мимо своје супарнице, задобила пространу област тако, да су обе могле заборавити стогодишње колонијално супарништво па и саму жестину последње кризе. Био је тренутак за зближење. Француска је схватила ту потребу баш у време кад је енглески краљ тражио пријатељство на континенту. Први су преговори почели у Лондону с амбасадором Полом Камбоном. Едвард УП, долази, 1 маја 1903, у Париз, који му је тако: добро познат; био је примљен без одушевљења, али са задовољством и пажњом; он је показао такта који му је придобио јавно мњење: дошао је као краљ и као пријатељ. Непуну годину дана после тога (8 априла 1904) био: је потписан споразум којим се рашчишћавало с последњим заостатцима дуготрајног колонијалног супарништва. и којим је запечаћено зближење. Познато је како се Енглеска одрекла својих политичких амбиција у Мароку и признала француској особита права. Неколико месеци после тога, једним споразумом закљученим уз припомоћ британске дипломатије, Француска се и Шпанија слажу да обележе зоне свога утицаја у Мароку. Једним ранијим уговором с Италијом учињен је крај њиховом супарништву на Средоземном Мору и заснован „латински мир“.

На тај начин, разборита и одлучна Едвардова ди. пломатија заснива нов систем споразума коме је средиште Енглеска. Груписањем западних сила и француско-руским савезом заснована је европска равнотежа на новим основама; немачка хегемонија је уздржана, постављене су јој правичне границе. ИМ сад, између тих нових група и Немачке настаје огорчена борба на светској позорници, којом се дају објаснити сви драматични инциденти, који су се од тад десили; и заплети све дотле неће престати док се Немачка не увери да је нови систем управљењ