Srpski književni glasnik

» . | | ј |

ЕНГЛЕСКО-НЕМАЧКО СУПАРНИШТВО. 49

противу њене моћи само у толико, у колико би она била склона да исту злоупотреби. Берлински Кабинет хтео је одмах да опроба чврстину нових споразума и покаже да се, па ма где то било, „без Немачке и немачког цара не може донети ни једна крупна одлука“; он је схватио да је Мароко тачка по којој треба ударити, и да ће сеон појавити у Мароку, где је Француској ваљало применити права призната јој од Италије и Енглеске, као шампион општих интереса противу Француске, која тежи, како се то онда рекло, да зграби Мароко ради своје користи. И 31 марта 1905 Цар се искрцава у Тангеру: почиње акутна криза. Мароко је за то само пружио „прилику“; у ствари тицало се једног сукоба савеза и једне борбе за превласт; немачка политика циљала је на Енглеску, нешто мање него Француску, или управо циљала је на нови енглеско-француски споразум.

Познати су догађаји који су затим дошли. Немачка је била у заблуди верујући да ће заплашавање бити у стању да уништи срдачан споразум, заснован на заједничкој потреби отпора према немачкој хегемонији; Француска је морала врдати кад се, у једном трагичном тренутку — с ослабелом војском и флотом, а савезницом потученом у Манџурији — видела пред Немачком која је претила. Али сам тај положај, који није појмљен од берлинског Кабинета, појачао је нове споразуме, На конференцији у Алгезирасу они су у пуној мери показали своју снагу. Не само што сету француско-енглески споразум и француско-руски савез показаше непоколебљиви и што ојачаше, него се још Шпанија, Португалија и Италија, и ако је ова члан Тројнога Савеза, прибише уз групу западних сила. јер су поступци немачке дипломатије, да би показала и натурила своју надмоћност, толико узбунили народе и њихове владе! Кад се гласало 3 марта 1907, уз Немачку је била само Аустрија и Мароко; а Аустрија је и предложила завршну погодбу с којом се изишло из теснаца у који је конференцију сагнала непопустљивост берлинског Кабинета. И завођење и застра-

+