Srpski književni glasnik
к Е
ФР УР—
а ~
“
„7 ц(“""„»>" "> У
ДР"
Ц
–"
ЕР ЧПРЕ НЕ
И
1 УРОША ШИ НЕ,
и
У
–
ЕНГЛЕСКО-НЕМАЧКО СУПАРНИШТВО. 01
су ослобођене ваневропских брига ; Русија заузима своје место у балканској политици где настаје нова криза Источног Питања.
Енглеско-немачко супарништво се, ми смо то напред рекли, у све увлачи, да све погорша и извитопери. Ако Немачка у Мароку помаже Мулеј-Хафида, лако је погодити да Француска — пријатељица Енглеске — признаје Абд-ел-Азиса; зла воља немачкога канцелара не престаје у Мароку Француској давати на знање, како конференцијом у Алгезирасу конфликат није свршен; он остаје, латенган. У мају 1907, двема идентичним погодбама манифестује се енглеско-шпански и француско-шпански споразум, којим се гарантује „територијални аш5 дио, и права сваког од та три народа, на Средоземном Мору и оном делу Атланског Океана који запљускује обале Европе и Африке“. Одмах потом, са силама северне Европе, Немачка почиње преговоре за један такав споразум који ће се односити на Балтичко Море; али Русија, непристанком да уступи своја права на острва Аланд, и Енглеска, предлогом да се преговори прошире и на Северно Море, одузимају првобитном предлогу обележје успеха за немачку политику. Говор Барона Ерентала (17 јануара 1908) и случај с грађењем железнице кроз Новопазарски Санџак изазивају прекид аустро-руског споразума, који, од 1897, одржава зта 5 дио на Балкану; догађаји из септембра прошле године затичу силе сасвим друкчије груписане но што је било претходних година, и тај нови ред створен је под деј ством енглеско немачког супарништва. Турска револуција је, у јулу 1908, искрсла са посетом краља Едварда руском Цару у Ревалу, па ипак по довршењу сматрала се, и не без разлога, као успех енглеске политике а пораз немачке дипломатије. Ми смо ова факта анализовали у своје време и прерано би било доносити закључке, док је криза још нерешена. Довољно нам је констатовати да се то супарништво појављује свугде и увек; оно се види у Мадриду, Вашингтону, на Северу, у малим балканским државицама; свугде су дипломатије двеју земаља једна спрам друге,
4