Srpski književni glasnik

50 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

шавање којим се Немачка наизменце служила остали су безуспешви. Да је Виљем Џ уображавао како ће својим личним утицајем потчинити Италију својој срећи, да ће придобити мале државе, неутралност руског Цара, да ће привући себи Рузвелта, јасно се показало. Берлински листови беху Немачку поставили за „стараоца општих интереса у Европи“; Европа је одговорила да она не прима никакво туторство, и да јој је стало до тога да се одржи равнотежа

Лондонски Кабинет, настављајући своје успехе, а веран мстоди измирења, желео је да пречисти с Русијом старе спорове у Азији, како би се дошло до општег споразума. Француска је, рекао је председник Лубе, „др-

жећи се једном руком руског савеза а другом енглеског

пријатељства“, била природан посредник између Петрограда и Лондона. Већ је на Алгезираској Конференцији руски пуномоћник гроф Касини разговарао са сер Доналдом Макензи Уаласом о погодбама, под којим би се један такав споразум могао остварити. Г. Извољски, по доласку на власт, маја 1906, прихвати преговоре. Споразум би потписан 31 августа 1907; с њим је престало оно дуготрајно супарништво између „слона и кита“, које је дубоко мутило општу политику и одвраћало снагу и пажњу обеју земаља на пусте брдовите пределе Средње Азије и далека мора Крајњег Истока. Русија је, потучена од Јапана и удаљена од Тихог Океана, престала бити опасна по интегритет Кине и Индије; могли су јој се сад учинити уступци у Персији, што и јесте смисао споразума од 31 августа. Споразум, од 30 јуна 1907, између Русије и Јапана, којим се између два противника отклања свака опасност новога рата; „декларација“ и „аранжман“, од 10 јуна исте године, између Француске и Јапана, са којим је учињен крај неспоразумима између обе земље поводом руско-јапанског рата, дали су најзад енглескоруском зближењу пун његов значај. Пошто је на Крајњем Истоку и централној Азији обезбеђен мир, пошто су рашчишћени сви афрички спорови, Русија и Француска

10 НИ РА