Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

ФРАНЦУСКЕ ВЕЧЕРИ

„НАГА ЖЕНА“ од АнрИА БАТАЈА ; „ФРАНСИНА“ од АЛЕКСАНДРА ДиМЕ Сина; „Вихор“ од АнРИА БЕРНСТЕНА ; Г-ЂИЦА МАДЛЕНА ДолЕ СА ТРУПОМ.

Француска уметница Мадлена Доле, која је под истим именом ступила у позоришту Саре Бернар као почетница тек пре неколико година, већ је предузела пут по Европи са својом трупом и зауставила се у пролазу и у Београду. Она је играла у три представе три тешке и лепе улоге, Лулу у „Нагој жени“ Анриа Батаја, насловну улогу у Диминој „Франсини“ и Хелену у „Вихору“ Бернстеновом.

Први и последњи од ова три комада су нови за нашу позорницу. Од Бернстена играна су два комада, „Самсон“ и „Крадљивац.“ Батај ја уопште непознат.

Његова „Нага жена“ или „Модел,“ како је код нас прекрштен нешто смели француски наслов „а РЕетте пце“, је без сумње бољи од ова два комада који су нови за нашу публику; он је приступачнији од „Франсине“. Батај је нежан, што је данас прилична смелост, и психолог што је опет прост губитак времена. Једном речи, он тежи да буде књижевник, а тај се појам почео у Француској брзо да разилази од појма драмског писца. Његови комади нису водвили Де Флерови и Кајавеови, ни тезе „поштеног“ Бријеа, ни париске сличице Каписове. Спрам њега изгледа и сурова, зачињена драма Бернстенова као намештена и нижег реда.

и и" 352