Srpski književni glasnik

РЈУ

'"Р

По Ји Ру

ПЦ ЕРУ РУТ

“

Позоришни ПРЕГЛЕД. 51

Зато је он донекле и несавршен, у најбољем смислу речи. На њему се осећа дах прошлих времена у књижевности. Батај носи извесне трагове романтизма: он говори о несрећној, судбоносној љубави, јединој, правој, великој. Садржај његових драма је прича о једном срцу. У „Свадбеном маршу“ једна племићка бежи за некаквим пропалим пијанистом и умире; у „Мама Колибри“, зрела жена заволи друга свога сина и одлази с њим негде на југ. У „Нагој Жени“ Лулу страда што је веровала у трајност љубави и у моћ успомена из младости.

Ова последња драма је најпростија и најдирљивија, и најмање необична. Све што се у њој догађа, може се догодити, и догодило се, не само у животу, негоину књижевности. Ово последње је, може бити, слаба страна предмета који је Батај изабрао за своју драму, али се њој не може одрећи извесна свежина обраде. Лулу има исту судбину као Мими из „Чергарског живота“ Миржеовог: и њој велики свет, сјајни салони богате и величанствене жене отимају љубавника. Али, док је Мими сва од једног парчета, Лулу има велики преокрет у животу, после кога се одриче свега, и побеђена, сломљена, враћа се натраг у сиротињу и таму. Пре тога је она свеже, срећно, живо створење и подсећа пре на „Мадам СанЖен“. Она је управо састављена из та два парчета, не изгубивши у осталом, ништа од своје истинитости и јединства карактера.

Она је мала, весела Парижанка, другарица ђака и сликара. У првом чину је видимо где заједно са својим „љубавником, сликаром Бернјеом броји гласове које може добити његова слика „Нага Жена“, за коју је она била модел. Кад је Бернје награђен, узима је из захвалности за жену, али је убрзо запоставља, занесен кнегињом Шабран, лепом, богатом Јеврејком, и стидећи се од простог и слободног понашања своје жене. Она сумња у њихову везу, али још не верује, док их на једној забави приређеној у раскошној радионици обогаћеног Бернјеа, не ухвати на делу и изазове бурни призор. Бернје и