Srpski književni glasnik

60 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

рава одмах: изванредну скалу прелива у гласу. Вероватно је да је њу цела публика разумела, неразумевши смисао речи. Је ли потребно знати француски, па осетити да Хелена говори о љубави Роберу, да Лулу прича своје болове Рушару, кад се то изговори онако како је урадила Мадлена Доле 2 Њен зналачки вариран тон вреди сам по себи. Њен глас утиче као музика, непосредно. Пошавши из груди, он је понео са собом и осећања, изишао обојен њима. То је дано само онима који имају праву жицу. У томе је права тајна глумачког талента. Без тога је глумац читач који се креће место да седи на једном месту: он је тада уметник онолико колико сликар који не познаје сва средства и изворе своје палете.

Покрет тела и лица су природно у скаду са оним што има да се каже, јер се, најзад, цео човечји строј креће истим живцима, повезаним између себе. Све то скупа је последица онога што се зове: уживити се у своју улогу, посматрајући се без престанка. Тако се постизава највећа сврха оних који на даскама тумаче мисао пишчеву: бити разумљив, у најлепшем смислу те речи. Не бојећи се парадокса, може се рећи, нарочито кад је говор о глумицама да су нама стране глумице увек јасније говориле. Праве уметнице, као Госпођица Доле, говоре општим, великим језиком уметности.

У неколико примера може се доказати да ово није проста фраза. Треба се сетити њене игре, у потпуности: са гласом, мимиком, изразом очију, треба изазвати онај утисак, који је код правих глумица јак и жив као за оно што се у ствари видело, у обичном животу, па се уверити у то. Када Франсина, у повратку са игранке у опери, уверава свога мужа да му се осветила и преварила га, свима је било јасно, и ако нису знали унапред комад да га она није преварила и да она само игра осветницу, — зато што је Госпођица Доле умела да одигра ту глуму у глуми. Када Лулу Мадлене Доле гледа у Бернјеа као у бога, пратећи сваки миг свога мужа, ниједна реч пишчева није била говорљивија од тог погледа, 0