Srpski književni glasnik

86 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

по столу поредали те пожутјеле свједоке наше упокојене младости, нама се некуд чини као да се из њих извија

некадашњи миомирис, и завирујући час у једно, часу

друго писмо, не можемо да се отмемо осјећају благо-

дарности спрам оних убавих ручица које их написаше,

те нас тако, било и за тренутак, испунише радошћу и блаженством.

И једно је извјесно. Кад бисмо, по каком немило-

стивом удесу, наједаред приморани били да овај писаћи сто прегоримо са свима стварима које су у њему. с том погодношћу само, да нам је просто једну циглу ствар из њега спасти, нема сумње да бисмо ми све остало жртво-

вали, тек да у својим рукама задржимо тај омиљени поклад .

наших интимних афеката, у ком је сахрањена успомена наших најљепших дана, оних чаровних дана, кад су пламе-

ном маштом крстарили смјели снови о срећи и будућности, .

а срце још не знало што су посртања и неминовне дезилузије !

Још има ствари у овом столу од старе ораховине, о којима бих могао да овдје говорим са много осјећања

и пијетета. Али су осјећаји као светиња, на којој није

хвајде преко мјере застајкивати, јер се треба бојати да.

и нехотице не постанемо брбљави, те не нарушимо божанствену хармонију, која се у свакој светињи крије. Стога ћу да вам на крају поменем још нешто, што

ми у овај мах плијени поглед са самог стола — нешто“

дакле, што се видно истиче на самоме столу. Међу сликама разне величине и облика, на којима се обично моје

очи одмарају, налазе се и два портрета (фотографијеју

оквирићима од неуглачана дрвета, који су смјештени на малим стативима од позлаћена бронза. Прва од тих слика приказује чувеног немачког природњака и филозофа Ернсша Хекла, нашег некад чешћег госта и научног трагаоца у далматинским водама. На слици је потпис и поздрав од Хеклове руке. У другој фотографији приказан је

онај плодни списатељ и генијални чудак, што се називао“

ја нов а сањаа ава ил = по

је А

пали

Бис