Srpski književni glasnik

Око ПИСАЋЕГ СТОЛА. 87 Александар Дима старији, „најдуховитији Француз свога времена“. - Ову сам потоњу слику, извјесном приликом, добио на поклон од његова чувеног сина и имењака, данас такође покојног, Александра Диме млађег.

Посматрајући ова два портрета, који тако красно одбљескују темпераменат и карактер лица које приказују, мени је често падала на памет она (не знам чија) изрека, да неке насликане главе саме собом више кажу, но читава једна биографија. И доиста, у Хекловом портрету имамо читав одсјај оне филозофске мирноће и оног ведрог самопоуздања, које је овог научника подржавало у неуморном раду и епохалном трагању о постанку свијетаи човјека. У другој слици видимо, обратно, на први поглед човјека импулзивна, у којега је имагинација далеко предњачила испред хладног разбора.

Ова два човјека здружио је овде пуки случај. Па ипак, колико се год они разликовали у темпераменту и личном прегалаштву, има опет нешто, што их идеално зближава и у чем се њихова земна улога додирује, а то је њихова заједничка борба за слободну и потпуну експанзију људске воље и, уопће, људске индивидуалности. У том погледу и овдје, као свуда, скрајности се додирују. У фаталној екскурзији што је сви самртни људи морају кроз живот да учине, хладни научник иде често напоредо са занесеним пјесником.

Али је вријеме да завршим и ја ову своју екскурзију. Хтио сам овим начином да из књиге својих успомена извадим неколико сухих цвјетова, што су тамо наслагани међу страницама. Пријатна је то забава, коју бих многом од својих колега препоручио — пријатна забава коју бих, нарочито, препоручио свима онима који воле да се каткад осврну на своју прошлост.

МАРКО ЦАР.