Srpski književni glasnik

Ји 2:

| 192 Српски Књижевни ГЛАСНИК. из старих, озарених прозора здраве, разумне вароши, и не би се уселила понека глупа, празноверна зграда између старих скептички филозофских кућа. Нећу да ме | разумете криво; и изрично напомињем да не пецкам овде | нову Вердерску цркву, ту готску саборну цркву у под“ | млађеној сразмери, која је намештена међу модерним згра| дама из ироније, да би показала у алегорији како би | бљутаво и простачки изгледало кад би старе, одавно | пропале установе Средњега Века хтели наново да заведу

| под новим облицима новог времена. || Горе наведено важи само за берлински спољашњи | изглед, и кад бисмо у том погледу хтели поредити Бер| лин са Минхеном, могли бисмо с правом тврдити да је || последњи сасвим противан првом. Наиме, Минхен је | варош коју је саградио сам народ, и то неколико уза| стопних нараштаја, чији дух је видљив још увек у њи| ховим грађевинама, тако да тамо, као у сцени с вешти| цама, у „Магбету“, опажа се хронолошки ред духова, од ЕЦ "мрачно суровог духа Средњег Века, који ступа са оклопом из готских црквених врата, па све до образованог светлог духа нашег властитог доба, које нам у сусрет пружа огледало, у коме свако себе посматра са задољ| «ством. Баш у овом низу је оно што је помирљиво; вар| варско нас више не буни, а неукусно нас више не вређа, | кад их посматрамо као почетке и нужне прелазе. Ми смо | "озбиљни, али нисмо срдити на ону варварску саборну | цркву, која се још увек подиже у ропском облику, изнад | целе вароши, и скрива у своме крилу средњевековне сени и духове. Са исто тако малом срдитошћу, чак са ша| | љивом тронутошћу посматрамо укрућене замкове доцније периоде, неотесана немачка мајмунисања углађене француске неприродности, величанствене зграде неукусности, споља лудо ишаране, изнутра још искићеније украшене дречећи шареним алегоријама, позлаћеним арабескама, фигурама од гипса и оним сликама на којима су насликана покојна, висока господа: витези са црвеним пијанотрезним лицима, преко којих падају дуге власуље, као