Srpski književni glasnik

Пут из МинХЕНА У ЂЕНОВУ. 93.

напудерисане лавовске гриве; госпође са крутим коврчама, челичним корсетом, што им срце утеже, а са огромном кринолином која им даје у толико прозаичнију растегљивост. Као што је речено овај призор нас не онерасположује, шта више, он доприноси томе да живо осетимо садашњост и њену светлу вредност, и кад посматрамо нова дела, која се дижу поред старих, чини нам се као да су нам скинули с главе тешку власуљу и да су нам ослободили срце од челичних окова. Овде говорим о ведрим храмовима уметности и о отменим палатама, који се развијају у цвет из духа Кленца, овог великог вештака.

Глава Ш.

Али што целу варош називају новом Атином, међу нама речено, мало је смешно, и стаје ме много труда кад је у толикој мери заступам. Ово сам најдубље осетио у разговору са берлинским филистром, који је био доста неучтив да, ма да је већ неко време говорио са мном, тврди како нема баш нимало атичке духовитости у новој Атини.

„Ове, повика он прилично гласно, има само у Бер. лину. Само тамо има досетке и ироније. Овде има доброг белог пива, али доиста нема ироније“.

„Ироније немамо“, повиче Наница, витка келнерицг, која дотрча у овом тренутку, „али можете добити свако друго пиво“.

Било ми је врло жао што је Наница држала иронију за неку врста пива, можда за најбоље штетинско, и да се не би, бар у будуће, овако обрукала, почео сам је поучавати на овај начин: „Лепа Нанице, иронија није пиво, него један проналазак Берлинаца, најпаметнијих људи на свету, који су се врло једили што су одвећ доцкан дошли на свет да би могли пронаћи барут, и зато су покушавали да пронађу нешто што би било тако исто значајно и врло корисно баш за оне који нису пронашли барут. Пре, драго дете, кад је ко учинио неку глупост, шта се могло радити2 Оно што се догодило није