Srpski književni glasnik

При ар

102 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

кб тамјан који дими

великом твому болу“. —

Рекосмо. Чусмо тад ђе без прекида кроз земље Душанида радосно славе звона

с древнијех манастира.

И сваки усред мира

оћути тад да устма милиона изусти сам ријечи | заклетве што ће знати да лијечи.

И тад у себи чудно осјетисмо тежину побједе силне, нове што нас чека. Загрцасмо сви жудно. И крв што тада сину у очима нам бјеше дивна, мека кб зора недалека која ће да нам сване. И сваки руком маче, погна свој плуг и заче орати снажно њиве неоране. Њиве ће плоде дати. Надај се. Чекај. Јад не јади. Мати!

Канцоно, мини Косово што спава · с једног до другог руба, и јекни као васкресенска труба.

Мирко КОРОЛИЈА.