Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
При ар
102 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
кб тамјан који дими
великом твому болу“. —
Рекосмо. Чусмо тад ђе без прекида кроз земље Душанида радосно славе звона
с древнијех манастира.
И сваки усред мира
оћути тад да устма милиона изусти сам ријечи | заклетве што ће знати да лијечи.
И тад у себи чудно осјетисмо тежину побједе силне, нове што нас чека. Загрцасмо сви жудно. И крв што тада сину у очима нам бјеше дивна, мека кб зора недалека која ће да нам сване. И сваки руком маче, погна свој плуг и заче орати снажно њиве неоране. Њиве ће плоде дати. Надај се. Чекај. Јад не јади. Мати!
Канцоно, мини Косово што спава · с једног до другог руба, и јекни као васкресенска труба.
Мирко КОРОЛИЈА.