Srpski književni glasnik

| |:

УЧЕ".

106 Српски Књижевни ГЛАСНИК. чија главна мисао по који пут утоне или се једва пробија кроз масу споредних утисака и светлаца.

Извор, из кога су потекле све творевине Конопњицке, то је дубоко социјално осећање — јако саосећање са сваким болом и несрећом потиштених, занемарених и презрених. То право прометејско осећање, које инспирише и ствара, у исто је време и највећа морална снага целе поезије Марије Конопњицке; оно је ризница не само лепога, него и истине и правде људске, оно је извор доброг и племенишог у најчистијем, хришћанском смислу речи.

А средство да се изразе те моралне врлине, главна струна, на којој су најсилније брујала та узвишена начела, то је лиризам, прави женски лиризам, пун жара и сласти, бескрајна каскада светлости, тонова и најсуптилнијих мириса -— лиризам, који може да се претвори у громовну снагу гнева и ватрени жар беса, лиризам богат иласшиком и живошом, којим дише увек и свуда, ма да се природан ток његов често губи у бујици од речи и измаглици фантазије.

А све то што смо рекли о досадашњем раду Конопњицке, може се рећи и о најновијем њеном делу, ремек-делу заснованом смело и на широкој основици, — о „Господину Балцеру у Бразилији“.

Има већ десет година како се чује то име. Велика поема у шест песама, са хиљаду и пет стотина стихова, није постала једним потезом, већ је у души песникиње дозревала лагано, подлежући разним и многобројним изменама. Ситни фрагменти појединих песама били су познати већ неколико година, пошто их је Конопњицка објављивала с времена на време у „Библиотеци Варшавској“. Али, и ако су то била најкарактеристичнија места, ипак она нису давала ни приближан појам о силном полету и лепоти тога најновијег дела њеног.

„Балцер“ је сазревао лагано, али с потпуном свешћу његове ауторке о величини и тешкоћи задатка, да створи поему, која би дала потпуну слику патње Пољског народа, његовог трагичног пофшуцања по „обећаној земљи“,