Srpski književni glasnik

134 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

шурама, не дакле усменом него писаном речју. Ми ћемо се онда наћи у недоумици тако исто као и да се питање на конгресу претреса. Недоумица та не би дошла због тога што ми Срби не бисмо били кадри исправити све криве тврдње које би Бугари о Македонији изнели — напротив! — него због тога што бисмо ми, који смо се потпуно лојално одазвали позиву да участвујемо на конгресу, одједанпут били преварени, од самих домаћина конгреса, од оних који су најпре позвани да ту лојалност чувају тим пре што су они то изрично обећали и обавезали се на то. Наши делегати су, одмах, пре поласка на конгрес, изјавили да ће уложити протест и оставити конгрес онога часа кад опазе да се лојалност не поштује и задата реч не одржава. На ту изјаву Бугари су одговорили да је бојазан неоправдана и протест излишан, пошто брошуре о којима је реч, и не постоје, и пошто они им даље остају готови да ни у каквом виду не допусте кретање македонског питања на конгресу. Ваља признати да су Бугари своју реч у том погледу потпуно одржали, и да се то незгодно питање није одиста ни у којем виду на конгресу јављало. Да ли је какав македонски комитет покушавао што противно, и предавао некакав меморандум у којем су српска права на Македонију била игнорисана или исмејавана, као што је у неким новинама јављено, то је конгресу остало непознато. Нека је председник конгреса и примио депутацију таквог комитета и узео себи њен меморандум, он га пред конгрес није износио, и за конгрес је то толико исто као да меморандума није ни било.

После одговора од стране Бугара, делегати наши пошли су на конгрес. Они су с правом мислили да треба поћи тамо. Дужност је делегата сваког словенског на: рода доћи на конгрес. Кад су сви Словени тамо (сем Пољака који имају разлога за своју резерву), зашто не би и Срби били» ИМ иначе се у извесним словенским круговима чују каткада замерке нашим словенским осећањима, због чега онда давати основа таквим замеркама2 Напротив, треба отићи на конгрес, појавити се тамо, по-