Srpski književni glasnik

СВЕСЛОВЕНСКИ КОНГРЕС У СОФИЈИ. 158

словенске осећаје, али није то учинило. Поред свега тога што нас је тај појав болео, иџак је одмах преовладало уверење да ми за нашу ствар поводом анексије не можемо кривити неословенски покрет. Питање о анексији није било у рукама носилаца тога покрета. Да су се ови и више заузели за ствар, ипак не би могли ништа учинити, пошто је неословенски покрет још у зачетку, а затим с другим циљевима бар за сад, и, најзад и најглавније, пошто још није никакав важан чинилац у политичким догађајима Европе. Неповерење према неословенском покрету, које је могло доћи услед недовољног заузимања за нашу ствар поводом анексије, не би било оправдано, и евентуална резерва наша према њему не би била довољно образложена. Било је, међутим, на другој страни другог разлога за резерву, и овај је могао утицати непосредније и јаче на нас, и решити нас на то да уопште откажемо учешће на овом конгресу у Софији. Било је, наиме, бојазни да Бугари на конгресу не крену македонско питање, и да га, користећи се присуством осталих Словена на конгресу, не покушају решавати у бугарском смислу а на штету нашу. Наши делегати, који су априла ове године ишли у Беч на састанак с онкма што су конгрес припремали, тражили су гарантије у том смислу, и њима је С. С. Бопчев, професор универзитета и председник Словенског благотворног друштва у Софији, дакле меродавни представник бугарског народа, дао формално обећање да се македонско питање ниједном речју неће кренути на конгресу. Али је, непосредно пред састанак конгреса и пред полазак наших делегата, по неким приватним вестима, наступила бојазан да ће Бугари, на конгресу, од стране припремног комитета конгреског, раздавати члановима конгреса, извесне нарочито за ту прилику писане брошуре о Македонији, у којима ће македонско питање бити представљено у бугарској светлости. Наши су се делегати побојали од тога. Ако Бугари и не крену ниједном речју македонско питање на конгресу, они ће га кренути бро-

ПРО И" | А у 7 | ЈУ ц