Srpski književni glasnik

1836 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

да је овај конгрес, у којем су многи гледали последњи конгрес неославизма, само други а не последњи конгрес, и после њега ће доћи трећи, четврти и остали.

Шта је учинио конгрес, и је ли он штогод вредиог. Можемо ли ми бити њиме задовољни

Да ли је њиме Крамарж задовољан, то је друга ствар. Да ли је неословенски покрет, изостанком Пољака и слободоумних Руса, изгубио што, то поред свега тога што је важно, нису наше српске и југословенске ствари. Ми Срби имамо да забележимо ове две користи:

1) На конгресу, и ако је било доста „романтичке“ политике и свађе међу Русима, ипак је било рада у културном и економском правцу. Донесене су извесне врло корисне резолуције, корисне за све Словене, па и за нас, и више за нас него за друге. То су резолуције о савезу словенских књижара и издавача, о словенској изложби у Прагу 1915, о свесловенском речнику, о уређењу словенске позоришне агенције, о сазиву конгреса учених слависта у Прагу 1912, о бесплатној измени словенских научних публикација међу централним библиотекама словенских народа, о размени професора међу словенским универзитетима о поштанском савезу, о састављању једне словенске антологије, о савезу словенских академија, и тако даље. То су, рећиће се, само резолуције, које се неће остварити. Али то не стоји. Неке се резолуције, пре свега, могу убрзо остварити, а после, шта друго може конгрес и да учини него да донесе сличне резолуцијер Сви конгреси то доносе, и то је, поред узајамног упо: знавања конгресиста, једина корист њихова.

2). Сасвим неочекивано, на конгресу је утврђена пуна солидарност Срба и Хрвата. У говорима Хрвата Тресића Павичића, неколико пута је јасно и без икаква ограничења изречена идеја да су Срби и Хрвати један народ. То је важна изјава, важна по себи, а нарочито важна по томе што је на конгресу казана, у присуству свих Словена.

Ми Срби, дакле, немамо разлога бити незадовољни"

Мтагог.