Srpski književni glasnik

Позоришни ПРЕГЛЕД. ј 143

зато што је у њему оно што је битно у глумачкој вештини, и зато што је избор наставника ту био најтежи. Ко зна данашње прилике на српској позорници, појмиће да је глумачком подмлатку који се данас на њој развија тако споро, слабо или никако, тешко изабрати учитеље међу глумцима од којих се они кроз дуги низ година у свакодневном раду на позорници не уче ничем, или што је каткад још горе, уче само оном чега се треба одучавати. Они који су најбољи у данашњој глумачкој трупи, вреде обично извесним индивидуалним особинама, које

су с природном интелигенцијом, добром интуицијом и.

доста искуства, довољне за доброг или бар доста интересантног глумца. Али најбоље имагинативне и интуитивне способности, које су довољне за схватање и стварање у целини или чак за генијалне импровизације, нису довољне за онога који, свестан свога посла, свих средстава и целе скале умења у њему, треба критичким способностима да рашчлањава елементе вештине до њене „азбуке, и да, почињући од ње, поставља здраву основу развијању глумачких приправника.

У оскудици учитеља глумачке вештине са свим тим особинама, Глумачка Школа у почетку своме морала се задовољити онима који су у практичном раду на позорници у овај мах вршиоци сличног посла. За наставнике за глумачку вештину узети су драматург и редитељи: први, за теоријска излагања, језичну, логичну и књижевну анализу у читању на глас и дикцији; други, за примену и развијање тих основа глумачке вештине у изради текста (монолог, сцена, улога, читав комад) до пуне глумачке игре. Први семестар ове прве непотпуне школске године имао је бити посвећен поглавито овом раду. У тај први распоред ушао је још курс опште историје старог века (Др. Никола Вулић), историје драме и позоришта у Грка и Римљана (Др. Веселин Чајкановић), анатомија, физиологија и психологија мимике и геста (Др. Војислав Ђорђевић), борење (Г. Ерб).

Језичну, логичну и естетичку анализу текста, као