Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

АЛЕКСАНДАР АРНАУТОВИЋ: Владимир М. Јовановић. Биографија. Библиографија његових радова. Библиографија радова о њему. Књижевни рад. Из „Летописа Матице Српске“. Нови Сад, 1910.

Књижевни покрет, или боље рећи стање српске књижевности осамдесетих година до сада није много проучавано. Сва пажња књижевне критике поклањана је главним писцима тога доба, Лази К. Лазаревићу, Војиславу Илићу, Симу Матавуљу, Јанку Веселиновићу. Међутим, онај приличан број писаца који су тада испуњавали часолисе и листовг и који су једно време имали извесну репутацију, данас је по готову сасвим заборављен.

Један од тих писаца који су се пре двадесет и пети двадесет година много чули и видели, а који су данас скоро сасвим заборављени, био је и песник Владимир М. Јовановић. Г. Арнаутовић је узео на се да његов живот и рад прикаже у целини. Он је у томе успео. Он је, брижљиво покупљеним и добро сређеним податцима са свију страна, изнео невеселу егзистенцију и трагичан свршетак овога несрећног човека. Не заводећи се оним појмљивим симпатијама које често критичари имају о писцу којим се подуже време баве, Г. Арнаутовић је, сасвим тачно, неповољно оценио књижеван рад овог „реалистичког“ песника, који је у себи имао тако мало песничког, а који је написао толики број песама. Јовановић из ове студије излази као прозаичан и неоригиналан дух, чији стихови, писани под наизменичним