Srpski književni glasnik

154 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

утицајима Змаја Јована Јовановића, ЈЉубомира Ненадовића, Војислава Илића, имају општу одлику: да јединствено:

личе на прозу, и то врло прозаичну прозу. Суд је по Јова-

новића испао тако неповољан, да се представници старе

критике хваљења и величања „отачаствених ђенија“ у Србији и „женијалних појета“ у Новом Саду могу запитати: да ли је вредно било, тако опширно и савесно, проучавати живот једнога песника који је умрои у књижевности и од којега данас ништа није остало; и да ли је ваљало прибећи свима методима данашње књижевне критике и осудити песме које су време и потомство осу: дили. На ту примедбу могло Си се одговорити: да о: Владимиру Јовановићу, који је, ако ништа друго, некада запремао толико места у нашој књижевности, или боље рећи у нашим часописима, до данас није казано што је требало да се каже, и да је то ваљало учинити. Затим, изучавање Владимира Јовановића значи у исти мах и изучавање оног пустог и пометеног књижевног доба осамдесетих година прошлог века, у коме је пливало по површини толико писаца не само без талента и књижевне културе, но и без најпростије писмености. Најзад, изучавати Владимира Јовановића значило је изучавати онај чест појав у књижевности: стварање велике репутације писцима који ни по чему нису имали права на те репутације, нешто слично ономе што је било и са Беранжеом, којега су сматрали за великог песника нико мањи но Гете, Хајне и Ренан !

Студија Г. Арнаутовића, брижљиво, критички, и добрим методима израђена, писана добрим књижевним стилом показује сав напредак који се данас осећа у проучавањима наше књижевне прошлости. Она је од оних добрих књижевних студија које поједине писце стављају на његово право место и које помажу стварању опште: слике једне књижевне епохе. ЈЕ.

усана Видина Пана ЗА заииарнн ЊЕ анавиа

у

папи мене а

НА А АУТ ЊУ џ |" Т Е