Srpski književni glasnik, 01. 07. 1910., str. 49

30 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

унијата. Ми ћемо навести неколико редака из мемоара једнога од најстаријих наших државника, које је упутио из Петрограда краљу Александру у фебруару 1908 го• дине а поводом питања о томе да ли да се ћелија Светог Јована Златоуста у Кореји прогласи за скит светогорски: — „Хладно гледајући на оно што носи будућност; рачунајући са монументалном слабошћу, и бројном и моралном, нашега калуђерства, ниједан српски даљновиднији државник не може а да са страхом очекује евентуалност да ..кад би нам остало међу надмоћством Руса и надмоћством Бугара лако је увидети да би са надмоћством Руса Срби имали свагда бољи рачун. Осим спољне увреде националнога поноса (што би се изгубило старештво у задужбини старих српских краљева) у свима би другим обзирима била барем сачувана како наша хришћанска тако и наша национална осећања“.

5. М данас, као и пре, као и у будућности, нема не само никакве опасности, него ни изгледа, да ће руски калуђери присвојити и порушити ову српску задужбину. Напротив, има се разлога веровати да ће ускоро напустити Дечане. И онда тек може бити невоље за ову задужбину. Јер, нема калуђера Срба који ће моћи учинити од ње оно што треба Дечани да буду и што се мислило од њих да створи.:

ИНностРАНИ.

' Литература: Дечански Првенацљ, Гедеон Јосиф Јуришић, Нови Сад, 1852. Дечански споменици, Серафим Ристић, Београд, 1864. Подалаци за истаорију српске цркве, И. С. Јастребов, Београд 1879. Стара Србија и Албанија, И. С. Јастребов, Београд 1904. Радикали и наша национална политика, Београд, 1904. Руски Паложник, 1908. Свјалач Стефан Дечански, Одеса, 1905. Високи Дечани под тууђином, Г. Д. Морачанин, Јагодина 1908 године, (Један неписмени памфлет).