Srpski književni glasnik
УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.
ЧЕТВРТА ИЗЛОЖБА „ЛАДЕ“. (Крај).
Друга је колекција радова колекција Г. Уроша Предића. Она је значајна с тога што се у њој може да види целокупан развитак овог уметника и из њега да обележе главне црте његових способности; може да види целокупан правац рада и кретања од оног Талијанчета (бр. 9), да само овај рад поменемо од најранијих, па, преко црквеног сликарства, до портреа под бројем 10, који је рађен скоро импресионистички.
Када се општи утисак аналише, утисак који се. добија када се цела колекција схвати као једно дело, једно схватање и један метод, Г-Предићева уметност може се да обележи као идсалистичка. То се одмах може да види из његових радова: он воли све што је лепо, складно, уређено и чисто. Такав је он по мотивима, а такав је и у техничком смислу: његов колорит, сем другог, показује уметника који воли „као крин“ чисту палету. Обе те ствари биће још јасније ако томе додамо и сталну чињеницу да Г. Предић својим моделима даде увек и естетичке покрете (то је његово основно схватање да се ствари треба да схвате само наивно лепо), и ако додамо да он има поштен и савестан цртеж и, можда, један од најпоштенијих и најсавеснијих од свих наших. Најзад, не треба заборавити и рећи да Г. Предић ништа не ради површно. Он све ствари узима до ситница, (то не значи до тананости) и, каткада их, можда, тражи и тамо где
1