Srpski književni glasnik

4

УмеЕТнНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 923 их око не види; тражи их и тамо где наивни реалист зна да постоје (главни и споредни нерви на лишћу у пеисажима, например; или посебна израда сваке стабљике у каквом жбуну, и сваке гранчице на стабљици, и сваког листа на гранчици). Тиме је, у главном, обележен и његов таленат наивног реалиста, реалиста који, због тога што нема личне импресије, мора да говори о стварима онакве какве се замишљају да су саме по себи. Г. Предићу је, на супрот Г-ђи Вукановић, и атеље и модел на истоме спрату: образац је и извор и утока новог дела које треба створити. Из тих разлога, ја и карактеришем та: ленат Г. Предића као наивно-реалистички таленат, који, да још и ово додам, све утиске из спољњега света прима са оном истом осетљивошћу с којом и плоча у мрачној комори: прима, прво, све; прима, даље, све на исти начин, с истом љубављу, и истим темпераментом, најзад. Он се, кад их нађе, много не задржава на појединостима,

јер им не осећа вредност. Њему је главно да је оно што

„Мала“ оно, и то што адекватније оно, и колико је више оно оно у толико мисли да је уметничко дело више уметничко. На /ушарњем Осмеху, на пример, вез на јастуку је вез, копча на јоргану је копча, а свила свила, али, ми никако нисмо склони, и покрај свега тога, да верујемо да је то и уметничко дело више расе.

После овога, и ради пуније слике, да поменемо и неколико карактеристичнијих радова. Тако на пример, из црквеног сликарства, Ускрс је веома успео: боје су у складу, цела анекдота је схваћена декоративно, добро је компонована и по кругу врло добро распоређена; Ду хови су, даље, рад ширег обима, одржани у једном јаком и топлом колориту, схваћени доста драмски; Распеће, најзад, нарочито лева фигура, фигура Св. Јована, у ритмичном ставу и с осећањем рађена, најуспелији је рад у томе роду. — Од других радова, и ранијих, најкарактеристичнији су 7Галијанче и Вредне Ручице (где су ручице нарочито лепо моделисане и акцентоване). Од

новијих радова, Поршре, (бр. 10) казује ново схватање

о Е мабин

ва,

| 2

3