Srpski književni glasnik

932 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Пред овако крупним погрешкама Г. Станојевића, ја не знам шта да мислим о њему. Незнање које он у овој прилици показује, тако је крупно да ја скоро не смем у њега веровати. Ако то, међутим, није незнање, него „забуна“, и она је таква да ни у њу не могу веровати. Одиста, како се може шако збунити човек који зна ствари»

3. Ја сам у својој књизи рекао: „Тако је преведена чувена Крашка хроника (курсив јеи у књизи) Ђорђа Хамартола, калуђера и хроничара грчког из 9 века, која обухвата време од Адама до смрти грчког цара Теофила 842“ (стр. 61). Г. Станојевић каже да сам у тој реченици „поводећи се за Крумбахером а игноришући све што је после Крумбахерове књиге урађено“, учинио „неколико погрешака“. Он, истина, наводи само две погрешке, али ми знамо како он уопште говори.

„Кад је Крумбахер издао своју књигу (1897) — прецизује Г. Станојевић те погрешке — није научна критика још била испитала и оценила све Хамартолове рукописе; тако су многе ствари о Хамартолу,... остале не: јасне и нерешене. Сада је међутим питање о тој занимљивој хроници решено. Познати С. де Воог издао је Хамартола у новом критичком издању 1904 год., те је сада много што шта јасно и сигурно што пре није било“. И. сад Г. Станојевић наводи као прву погрешку : „Тако је сада сигурно да се та хроника не зове мала хроника (курсив је његов), како пише Г. Поповић“ (стр. 55).

Ја не знам како критикује Г. Станојевић. Ми смо и до сад виђали (замерка бр. 7: о Стрезу, ибр. 9: 0 примерима и изрекама из библије) да он каже и крупну неистину кад му треба. Али неистина коју сад казује, крупнија је од досадашњих. Свак види да ја не „пишем“ да се Хамартолова хроника „зове мала хроника“, него да сам јасно написао: „Крашка хроника“, и да сам те речи ставио као наслов хроници, те означио да се она тако „зове“. Г. Станојевић означава „стр. 61“ као страну на којој сам ја написао: „мала хроника“: ни на шој, и на на којој другој ја шо нисам написао.