Srpski književni glasnik

952 Српски Књижевни ГлАСНИК.

нисам много о томе говорио, пошто су „Службе“ још недовољно испитане, ИМ нисам их стављао у засебан одељак, као други пре мене, пошто сам ја унео нов одељак о црквеној поезији, који се у мојих претходника не налази, и „Службе“ ставио у тај одељак у који оне природно спадају.

8. У својим замеркама за оваква „изостављања“ Г. Станојевић неки пут иде сувише далеко. Ја сам се нпр. код старе књижевности ограничио на чипампана дела. То је сасвим природно. Обим у којем сам изложио стару књижевност, тежња да поглавито представим оно што је данас испитано у науци, и величина штампаног материала који сам изложио, нису ми допуштали да узимам у обзир и рукописе, којих има много и који нису испитани.

Г. Станојевић каже за то да је „велика погрешка“ и „сасвим некритичан поступак, који се такође у другом издању мора исправити“ (стр. 53), и да то „нема смисла“ (стр. 54). То само он може да каже.

Зна ли пак Г. Станојевић хол» ко има рукописа кад тражи да и њих унесем> Зна ли какве би биле последице да учиним оно што он предлаже 2 За „житија“, на пример, он каже да „нема смисла“ дати садржај „житија“ св. Ђорђа, или како он каже, „доста опширно говорити“ о томе спису који је штампан, а изостављати сличне рукописне списе. „Него је требало, каже он, или штампати према Описима рукописа списак свиљ (курзив је његов) Житија, кли дати општу карактеристику те врсте рада“.

Какву општу карактеристику! Кад иначе свуда, кроз целу стару књижевност, и кроз целу књигу, дајем садржаје дела, поред опште карактеристике рода, овде одједанпут да изосшавим те садржаје, и да дам само општу карактеристику! Је ли Г. Станојевић бар тренутак размислио колико би то покварило сву доследност и цео систем моје књиге; — А како могу давати списак тих „житија“ према каталозима рукописа кад би то не само покварило систем, него и развукло књигу» Само у каталогу наше Народне Библиотеке има 84 „житија“, а